Као замена за традиционалне пластичне кесе, популарне су све врсте врећа за заштиту животне средине, којима је поверена нада у заштиту животне средине и обдарене именом заштите животне средине, а сада су постале тренд поплава. Резултат је још озбиљнији од загађења пластичних кеса. Једноставно знање које морамо знати је да вреће за заштиту животне средине нису у дословном смислу заштите животне средине, али под одређеним условима могу остварити релативну заштиту животне средине. Непријатна стварност је да тренутно не постоје услови које треба испунити. Разлика између нетканих кеса за заштиту животне средине и пластичних кеса је у томе што се неткане кесе за заштиту животне средине лако разграђују, док се пластичне кесе тешко разграђују. Са ове тачке гледишта, неткане кесе се природно могу назвати врећама за заштиту животне средине.
Тренутно се вреће за заштиту животне средине које људи користе деле у папирне врећице за заштиту животне средине, пластичне вреће за заштиту животне средине, неткане кесе за заштиту животне средине и вреће за заштиту животне средине од памука и конопље према њиховим материјалима, међу којима се више користе неткане кесе . Британска агенција за животну средину (укеа) проучавала је потрошњу ресурса ових врећа и резултати су изненађујући: у уобичајеном режиму употребе и одбацивања потрошачи би требало да користе пластичне кесе и поново их користе барем једном ако желе да минимизирају загађење и емисију угљеника - на пример, као вреће за смеће или друге секундарне намене. Традиционалне пластичне кесе од полиетилена високе густине (ХДПЕ) од свих истражених врста имају најмањи утицај на животну средину сваки пут када се користе. Супротно томе, нетканим врећама је потребно више ресурса у процесу производње и транспорта, што доводи до потенцијалне могућности и озбиљности глобалног загревања много више од осталих материјала.
Иако пластичне кесе није лако разградити, њима је потребно врло мало ресурса за производњу и транспорт. Емисије угљеника, стварање отпада и нуспроизводи пластичних кеса нижи су од емисија осталих материјала. Студија британске Агенције за животну средину израчунала је да је потрошња угљеника у свакој пластичној кеси нешто мања од 2000 грама. Да би се постигла иста потрошња угљеника за једнократну употребу као и пластичне кесе, папирне кесе треба користити седам пута, неткане кесе од рециклираног полипропилена треба користити 26 пута, а памучне неткане кесе 327 пута .
Услови које треба испунити ГГ; за горе поменуту заштиту животне средине треба постићи горе наведена времена употребе. У ствари, велика већина нетканих кеса одбацује се након само једне употребе или чак никакве употребе. Обилна количина нетканих кеса за заштиту животне средине подстиче потрошаче да их третирају као производе за једнократну употребу, што је у супротности са њиховом првобитном намером дизајна. Ова ниска и нефокусирана махнитост требала је да избегне предстојећу еколошку катастрофу, али изгледа да је уместо тога помогла.
